Док ходам, гледам, говорим,
у секунди свакој мога постојања,
дишем и волим, бескрајно те волим,
ти једино си што ово срце сања...
Све си мени лепо, узвишено, чисто,
радост што се шири, сама срећа ти си;
недостајеш ми, душо, и кад си ту,
а камоли кад ниси...
Твојих речи, смеха, свега ми је мало,
моје си, ал' нешто ситости ми не да,
моје си, а све ме боли, ја сам као неко
ко вене од жеђи, а воду само гледа...
7.јун 2026.
Нема коментара:
Постави коментар