не нађох
свих векова
у мени
рођеног скитнице
стасалог
у дечака
не нађох сан
загледан
у тишину ћивота
ни у вриску
принцеза циганске крви
не нађох љубав
ни на једној пучини
ниједној утрини
живота –
пустолов ожеднели
не нађох ништа
сем стида
у огледалу разбијеном
и твој лик
у комадићу стакла
еон цео
чуваног само за мене
у том одразу
препознах све животе
тражења
и сећање да негде
увек сам
сретао и пролазио
поред тебе
Нема коментара:
Постави коментар