И њоме чешља своје густе косе
А ја стојим у мраку кô на дну мора
Жудећи њен лик, осмех и ноге босе
Друге ноћи на уснама месец врати
Удене ми у зенице искре луде
Разигра нас да заплешу позни сати
Док у нама плаве зоре не заруде
Од умора месец клоне на мом челу
Њој свитање у очима сласно бриди
Зраци сунца титрају јој свуд по телу
И само на мени сен ноћи се види
Нема коментара:
Постави коментар