Лена Стефановић | ГЛАС ВУКА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






13. новембар 2018.

Лена Стефановић | ГЛАС ВУКА



Оковао је планину дан хладни
рођен из мраза
разгоропађено хучи смучарска стаза
као да на висини чека за мисли смеле казна.

Бруји на врху земља као реч сива
да подножје даљим бива,
олуја неумољива стиже
и без борбе, све се ка почетку успона клиже.

Капије за пролаз уске
под снажним ветром се криве
на дну свемира заталасане дубине
без знака ка циљу иза ког сигурност и заклони живе.

Планина је своја, као што је и олуја своја
онако како ни један човек на свету
свој бити неће
док иње игле четинара одлучно среће.

Тек мало од врха одмакох док ветар уз успон шиба,
а ко икада у олуји сам био није
и ко икада у олуји до краја што пре не желеше да стигне
али мећава глува само свој глас разуме,
када чух вука вапај у срцу шуме.

Како ће сметови знати
је ли вук стар или млад
кога дозива или можда моли
због чега се у далекој, мрачној шуми од света клони?

Снег све је дубљи и стаза тежом бива
док слабо видљиве заставе пратим
као да оне сигурност за бег значе,
а ћутим да због бега по планини путеве кратим
и бришем ледене капи што на трепевице се каче.

Ноћ се у зиму рано јавља,
у дну као свици прва светла се пале
питоме животиње на мраз се жале
али вук пева
и зна ли ветар шта то у потаји вук снева?

Смет скије кочи
као да све на висини пита
шта једва проходна стаза значи,
која слика у навејаној белини скита
и зашто се креће у од свог бега бег?

Да ли вук са мразом или са небом збори
док само у срцу топла ватра гори,
да ли глас тај облак разуме
да ли вука храбри или га оштрином трује?

До подножја ћу стићи у први мркли сат
само ће изгубљени шал на ивици шуме дочекати вучји бат
и можда путевима чудним до његове јазбине одлети као душе брат,
можда чује да није једини који бежи
и није сам док на ледени суд режи.

Снег трагове однесе лако
и чиниће се да у скровиште пред мећавом склонио се свако,
али само промрзли у зимски час
када пролеће стигне, храбрији цениће спас.



Нема коментара:

Постави коментар