поље поруб краси, с литице стрме срму
љубе усне дивљења, над звијездама
бијелим рој мили, блуру заклонио луг,
с оморине ноћи љетње цвјетна трава
свија душе. Небо земљи плави вијенац
слива, бијеле груди обасја росна кап.
Низ струк горде Снегиње црна коса
сипље једар плам. Росна кап низ плашт
сатена вијуга. Вал њене косе лебди,
вјетар клони косу из видокруга мог,
ја ненаљубљен усана медних стојим
у безвременском сну.
Дамир Цамић рођен је 7. децембра 2001. године у Беранама.
Нема коментара:
Постави коментар