Сузана Џакић | ЗЕМЉА БЕЗ НАРОДА - Онлајн поезија
   


14. децембар 2018.

Сузана Џакић | ЗЕМЉА БЕЗ НАРОДА



Земља без народа је само земља, жута прашина, честица без душе
Земља без народа је крхка стена која лако пуца, коју лако руше!
Та земља тло нема, у бездан се спрема,  лако се гази и лако  шутне,
Та земља нема коме да буде верна, само је парче што други је узме!

Да ли постајемо таква земља, туђег неба без компаса и смера,
Да ли  постајемо таква земља, пуна горчине, разочараности и гнева?!
Ко нас је натерао, са темеља протерао да благо своје другима дајемо
Ко нас је натерао, у суноврат отерао, да на рођену крв кô пси лајемо.

Да ли постајемо таква земља, болна и слепа, што сопствене истине се плаши.
Да ли постајемо таква земља, без гласа да кажемо, без снаге да будемо НАШИ.
Ко нас је натерао, у ћошак сатерао, да казну  своју кроз јецај и сузе служимо
Ко нас је натерао, од Бога отерао, да у својој земљи на коленима пузимо.

Земља без народа не може да постоји, брзо губи свој траг и свега се боји
Земља без народа је без извора река, самоћа у самоћи, крај без почетка.
Та земља висе нема лице своје, место на небу, ни дугине боје
Та земља клечи, тражи и моли да њен народ поново постоји.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top

Најновији коментари