Андреја Врањеш | У НАМА JE ПРИЈЕЗДА - Онлајн поезија
   


18. децембар 2018.

Андреја Врањеш | У НАМА JE ПРИЈЕЗДА



Морава  ноћу тугом се шири,
као ниједна судбинска река,
 побожни сузама тишину  квасе,
слушају ехо  далеког века.

Наваjлију  Пријезда   паше у нама,
 његове  муке   наше су муке,
његови болови у наше  скокови,
 исте  претње и  исти   рокови.

Живот се враћањем  креће,
прошлост  будућност  прати,
невидљив јунак Сталаћем пројаше,
зна да нам се душе опасности плаше.

  Овде  опомиње  и  стабло у самоћи.
шта  год  поглед пипне , мисао застане ,
 слушам па  ћутим  испод мркле ноћи,
ех  кад би однекуд  још Пријезда да бане.

Одсвуда  прошлост, тишина мека,
 замишљам  поклич  Пријезде јунака
не чује се нико, сета опколила,
 а  река  протиче  кроз густину мрака.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top

Најновији коментари