у времену
без укуса, мириса и боје.
Само још продоран звук
учини да задрхтим —
тај мали потрес тишине.
Као реч
што има мирис кедра
и укус опорог дувана.
Реч у боји псовке
која замахне
да се сва улијем опет у тај трен.
Трен
који ме прождире
и враћа у бесомучни ток.
Нема коментара:
Постави коментар