Владимир Масловарић – ПАНАМСКИ КРОЈАЧ

Попут зачараног лудака,
мени је лудило било потребно
да опстанем на мојој страни канала.
А теби је био потребан мир
да савладаш геометрију своје јаве
погођене епилепсијом.
Знали смо често,
у налетима урагана,
да крчмимо срећу,
да замијенимо животе
за магнолије, лан и свијећу.
Да твоју валуту већу
замијенимо слабијим новцем —
и то све у складу са Богом оцем
у кога си се клео.
Жељни гадости и лакоми за кугом,
једногласно смо гласали
за туђе жене,
лак новац
и мутну свету водицу.
Видиш, мој панамски друже,
сада је касно да запливамо
на мјестима о којима сам сањао.
Сада ноћи проводимо дрхтећи.
Сада сам схватио
да сам у погрешном тренутку
патио за ускрснућем.
Презири дошљаке
и велике бијеле птице,
јер онај кога чекаш
изгледаће савршено достојанствено,
а како остале, тако и себе
тјераће на гријех и кваран осмијех.
Сиеста је —
никада је нисам прескочио.
Овдје су вјетрови топлији
него у нашој мали.
Пада ми на ум да се разнесем —
све ово: цвијеће, рибу, зачине, дрвеће —
и да на разне начине
останем да куњам вјечно.