Раде Шупић | НАЈЛЕПША ПЕСМА - Онлајн поезија
   

11. фебруар 2019.

Раде Шупић | НАЈЛЕПША ПЕСМА



Сви остали одмеравали су звезде
преко барке прозване – васиона;
А ја само ону што пала је међ нас.

Сећам се да беше мој жар и спона,
мада још нежно чујем њен глас.
Волео сам њен зрак јутра и мисли

и гледао је – кроз неки осмех наг.
У једној соби пољупце смо стисли;
и по зову птице, то је био сан благ.

Покрај мисли сетних и свих дана,
из крајичка ока - ја верујем у спас.

И не знам да ли је та мисô права:
још увек благо – осећам њен глас.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top

Најновији коментари