Јелена Милић | ДИРКЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






1. фебруар 2019.

Јелена Милић | ДИРКЕ



Музика мозга
Шири се телом
Прсти се слажу
По белим и црним диркама
Животног клавира
Лагани тонови
Прелазе у аллегро
И срце лупа у том ритму
Прсти се мрсе
Мозак покушава да савлада
Композицију
Две руке
Десет прстију разложених
По диркама
Стапају се у исто време
Ударајући десет
Различитих тонова
Настаје несвестица
Губитак ваздуха
И тело се руши
Очи склапају
И руке опуштају поред тела
Музика се више не чује
Али мозак не престаје
Да диктира
Сада споре и складне ноте
Враћа у живот
Даје наду
Срце поново трепери
И чезне
За белим диркама живота



Нема коментара:

Постави коментар