(мада уопште не знам ни где ту сним)
можда су то биле само сенке што хрле
– неизбежно црне као и сваке поноћи.
Схватио сам духом да кроз месец бдим;
Сурово као вир услед загрљаја струја.
(и затечен пред очима које замишљах
На мусавим стаклима због невремена)
Ми смо заједно птице које воле плуг;
само што посматраш светлије од мене.
(Знам да звездарје из благога кревета
– можеш раздражити са трепавицом.
Знам и да небо гледа – твој мили круг:
као што са духом ти помилујеш сене.)
Нема коментара:
Постави коментар