Никола Вукоје – УГАШЕНА ЛАМПА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






22. март 2020.

Никола Вукоје – УГАШЕНА ЛАМПА



Тренуци пробијају вечност
крчећи мокре трепавице.

У очима слика се сенка
поцепаних знакова тишине.

Просуте раскрвављене речи
сливају се крилом рањеног лептира.

У одразу бескрајно ништа
са центром у лутању свира.

Црно сивило гребе горчину
над пролазом метална шипка.

Тишина кроји тренутак
цепајући ушушкан додир.

Нестају свилене улице
прерано гаси се лампа.

Стапам се с кишом на леду
нестанем убрзо и ја.



1 коментар:

  1. Оваква Осећајност ће се, надам се, колико- толико Прозрачити , касније негде, можда !!
    Ткђ. Јак песнички израз !

    ОдговориИзбриши