да си у све истине заборавио да верујеш?
Или си некад спознао истину због које те
ниједна лаж више не може заболети?
Да ли си некад био на дну због којег
си успео да се сетиш сопствених крила?
Или на самом врху на ком се
одузимају сва права за даљи лет?
Да ли си некад толико снажно веровао
у нешто што је у трену нестало?
Или се пак у трену родила вера
због које ће све увек имати више смисла?
Ако је тако, знај да је туђа отровна лаж
твоја исцељујућа истина,
да свако проклетство врха
чека благослов твог сопственог дна,
а да се снагом вере одувек
изнова у теби рађа човек.
Нема коментара:
Постави коментар