Сара Стрижак – НОЋИ

Дижем те високо,

да човек недостојан те је,

ти – немарни миру у немиру

ти птицо бескрила што обесно летиш пут неба

пашће бреме на твоја недра

Ти ниси смела осмехом да га сниваш,

о, ноћи што не скриваш

трептај ока невиднога

Ти си длан на површини воде

који плута бесциљно, самотно

Ниси ли крива,

о, ноћи прохладна до јутра

за бег самоћи

Кад луб је крвав од умора и дана што ће доћи,

о, ноћи