Зехра Бајић Алић – КАО ДУГМЕ НА РУКАВУ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






11. март 2020.

Зехра Бајић Алић – КАО ДУГМЕ НА РУКАВУ



Завезала сам усне
паучином испод магловитих мисли
сада сам неспокој
што друмовима дрхти
и скупља младеже у тачки.

Проших два блистава ока
и запетља зори у чекање
чује се још топоти срца
у пробијеном уху и цуре низ лактове.

Грлим сваку ноћ
што излизаним ципелама
дроби камење по мом сну
и тражи затворене осмијехе
у глиненим голубовима.

Окрећем дугме на рукаву
кроз тијело љутња просипа драж
нешто ми стегло душу
заувјек дијелим себе од тебе
буди ме врућица знојава јечим
све се изгубило
и нада
и ријечи.

23. фебруар 2020.
Грачаница



Нема коментара:

Постави коментар