Раде Шупић – ИЗОСТАЈУЋА СВЕТЛОСТ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

16. март 2020.

Раде Шупић – ИЗОСТАЈУЋА СВЕТЛОСТ



     Поезија је игра
    у којој добија онај који губи

    Сартр

I
Икористи прелепи дар који снева
учини папир горећом материјом
Прекрсти ужарене шаке и загледај се
зид је преплављен иконама речи

Покриј удове и дрхти у мраку
покушај да пишеш без светлости
Откриј како вера призива људе
то ненаметљиво срце мелодичности

Створи пламен око постојећег тела
левитирај везан као на ломачи
без слушања ражалошћених жена

прихвати јецај који се довлачи
Рецитуј поезију просјацима и стаклу
и не обазири се на ноћ поодмаклу

II
Никада немој писати пророцима
не вреди да човечност зна твоје име
јер звуци надолазе заборавом
обновљиве Плиме и бољка неопрезна

Верујем да ће се певати лакоћом
када буду залутали творци и Море
И ништа неће бити као стара зора
крхотине земље и тајанствене одоре

Остао сам веран сунцу и тишини
у празној књизи видим живот који јечи
у несвакидашњој близини ја волим

далеки жар устрептелости речи
Откриј гесло позајми летаргије и пене
можда ипак нађеш очи безимене

Раде Шупић је рођен 3. децембра 2000.



Нема коментара:

Постави коментар