Василија Љешковић – СТОПЕ НАШОМ ЗЕМЉОМ

Орошене свитањем,
Окупане мирисом југа,
Стопе мојом земљом.
И крвљу посред  ријеке,
Пламеном херцеговачког
Јутра, смрти пријеке.
Крвљу, збјегом, жегом,
Стегом, разарањем,
Нестају нам трагови.
Класја, воденице,
Твога прољећа,
Топлога разговора
Поред  модре ријеке
Нема.
Тишином твога
Роднога мјеста,
Овдје, нема нас.
Болом, јецајем,
Кршем, пољем,
Гором, нашом земљом,
Српском Голготом,
Просвијетли  нам  пут
Господе...