Ранко Павловић – КОВЧЕЗИ УСПОМЕНА - Онлајн поезија
   

Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com


Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

24. мај 2020.

Ранко Павловић – КОВЧЕЗИ УСПОМЕНА



У срцу и души отварам ковчеге
у којима чувам давне успомене.
У једноме нађох с твога лица пјеге
и грлени смијех што никад не вене.

Трчкара дјетињство обалом ријеке,
у чији се жубор и наш шапат утка,
матица односи давне слике неке
са одразом неба у оку облутка.

Затворих ковчеге. Честице сјећања,
к
ô лијек за срце, у малим дозама
треба узимати. Када човјек сања

не смије свим бићем у сан уронити.
Смислене љепоте и на јави има,
а будних сањара увијек ће бити. 

                17. 5. 2020.



Нема коментара:

Постави коментар