Крици јој парају душу
Да ли то јеца жена
Или тек вјетрови пушу
Прича приче без гласа,
чује се само јека
Тишина свако биће
негдје стрпљиво чека
Плаче тихо без суза
језа струји кроз вене
нестаје увелих ружа
остају само сјене
Тишина тече кô ријека
нема права на глас
Ипак нам пружа спокој
нуди нам наду и спас
Нема коментара:
Постави коментар