Причаћу ти опет дуго и полакоТи се прави да слушаш, то можеш и умеш
То како је тешко, причаћу кô увек лако
И као и увек, ти се прави да разумеш
Причаћу ти исте снове и надања
Ти сакриј монотонију, не преврћи очима
Причаћу ти исте патње и страдања
Страхове и сенке што прогањају ме ноћима
Причаћу ти као измишљеном другу
Кога дете измисли када правог нема
Причаћу ти опет исту ону тугу
Док пријатељ измишљени не почне да дрема
Причаћу о оном што срце ми испуњава
Ти се прави да не знаш, новина је то теби
И поглед баци на кратко док ти се не приспава
Ја своју причу наставићу, кô и увек... себи
Нема коментара:
Постави коментар