у маглама магновења,
хладним, млечним...
у сазнању да тињам у умовима,
у пороку што ме чини
кратковечним.
Моја поезија је у сунцу палом
на дну баре настале у
трагу ђона...
у породицама на прозору малом,
у глувоћи напуштених
пансиона.
Моја поезија је у купеима,
спакованим коферима
на брзину...
у разговору по градским кафеима,
у новцу изгубљеноме
у казину.
Моја поезија је у погледу том
што ме неће, затим гони
кô потера...
у трамвају што по шинама тутњи тром,
у дневним новинама крај
колпортера.
Моја поезија је у слободама,
у сну, у времену што се
нагло мења...
у обрисима мостова над водама
и непрегледним маглама
магновења.
Нема коментара:
Постави коментар