Младен Медић – СИНОВИ ЗЕМЉЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






24. август 2020.

Младен Медић – СИНОВИ ЗЕМЉЕ



mladen-medicСтопало. Широко и бангаво.
Тешко гази
док мајчиног сина носи.
Набреклог од крви и меса.
До зида.
Да уреже
свога ида.

Стопало лењо
на ивици чамца.
Лежи му тело
на ивици прамца.
И само поза и ништа
сем прекида ланца.

Стопало.
Прашњаво и рањаво.
Кочећ жури
низ Ибарску магистралу.
На њему раме
на рамену крст.
И све у сврси
а сврха је да се носилац
прси.

Јер то су стопала
наших барбарогенија.
Она газе како хоће.
Док уз много бдења
не нађу сопствена решења.



Нема коментара:

Постави коментар