Када пролазила будеш,
улицама оним далеким ,
немој будити сећање,
можеш тугу у време пренети,
па ћеш очима светла тамно гледати.
Болконски је у рату волео Ростову,
данас нико не жели да воли,
зашто онда да се поезија пише, сусрета црвених нема,
другачије лију кише.
Драјзер одавно тишину слуша,
америчка трагедија сада је и светска,
кругови су давно избрисани,
Архимеда нема а нема ни песка.
Нема коментара:
Постави коментар