Драган Величковић – ЕВО МЕНЕ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

17. август 2020.

Драган Величковић – ЕВО МЕНЕ



Ево мене дошао сам по сопственом трагу
Да оплевим перунике и збуним тишину
Од сећања могу тешко
Груди да оболе
Све што имам зарасло ми
У кори тополе
До амбара преко траве газио сам стазу
Једва сам у трулом лишћу пронашао име
Од папрати још образи
Црвене и бриде
Пробао сам да оживим
Ал видим не иде
Вришти туга ко из гнезда отроване птице
Ноћ је хтела да утисне заборав на длан
Збуњене и уплашене
Тумарају сене
У ноздрве чај од липе
Накваси ми сан
А ја лајем с керовима иза задњих кућа
И режим на густу маглу јединим ми родом
Као путник намерник на
Сопственом прагу
Самог себе дочекујем шећером
И водом



1 коментар:

  1. Ја занемех пред овим стиховима! Цела песма одише искреном дозом сете, а опет, аутор уноси трачак светла у све оно што је претходно тмином видео.

    ОдговориИзбриши