Девојке увек нешто траже,
Па увек руке пружају.
Ја сам их пружала теби:
Не да узму, већ да дају.
За сваки мој нежан поглед,
И сваки посвећени трен,
На длан си мени стављао
Један хладан, оштар камен.
Саградила сам читав зид,
Преко срца танке нити.
Кад се, једног дана, сруши,
Обоје ће ту убити.
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

05. август 2020.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар