У савршенству дана,
тромост и нијемост.
Хтијење мога плана и
свакодневници мост.
Датост и пролазност
у души, постојањем.
Тренутак и вјечност,
нејаким ми поимањем.
У кутку, смирају стана,
би сила да окупира.
Жучи чаша испијена.
И луча у сивилу дана.
Свети Владика Његош.
И нада нема право ни у
кога, до у Бога и у своје
руке, надање ваше и моје.
Нема коментара:
Постави коментар