Скрхан без моћи
клечим пред вратима љепоте,
у друштву вјетрова,
који су своју олују
пустили низ воду и сад плачу на моме рамену.
И док сам склањао јецаје са рамена:
Добио сам моћ,
неких чудних сила,
с којом сам скинуо небо
и путем стихова звјезда
стигао до твога срца.
Нема коментара:
Постави коментар