Преступ невиности врење њено!
Силан, хитан потез, на задату реч.
Узет у службу о Њој је требало,
узет да вршим унапред.
Ал' ја сам свету занос хтео да објасним,
и њу чарну, извор је планински!
Млеко из очију и љупкост њену на уснама.
Празник кад утиснем се у срце јој радосно,
ко печат Теби, Благонаклона!
– но дани жетвени давно су прошли.
Душу Богу сада казујем,
ћутим а реч већ ближа је небу.
У глини за вино, жито и уље
нежност њену за молитву чувам.
Нема коментара:
Постави коментар