Александар Јовановић – ПОЛУЖИВИ ДАНИ - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


2. децембар 2021.

Александар Јовановић – ПОЛУЖИВИ ДАНИ



 

Заборав је тренутак када се земља и небо споје.

Запалио је свећу и отишао гордим кораком.
Дуго га већ посматрам,
Почињем да се бринем.
Још сам млад и желим да живим.

Касиопеје сјај почетком јула,
Петнаест минута после поноћи.
Дуго је гледам и све јој признајем.
Ружа је најлепши цвет.

Нагони духа испуњеног
Демономеланхоличарским ожиљцима
Вуку ме к њему.
Слушам Листа, дивни Мефисто.
Зашто ми мрак буди сећања.
Желим да се вратим.
Још увек сам млад могу да се вратим.

Јутро.
Све је већ заборав.
Јер свака секунда ново је поглавље.
Журим да га поново видим.
Њега и његов корак горди.
Јутрос га нема,
Бринем се,
Не желим да оде.

Предвече.
Љубав свира лиру.
Поливени грцамо у збуњености.
Пар шари на папиру
Као хаику освештан крстом,
Помислих љубав, љубав
И збрисах јој сузу ломљеним прстом.

Дан.
Још увек га чекам.



Нема коментара:

Постави коментар



Може вам бити занимљиво

Најновији коментари