Црне мачке претећи прелазе ми пут
Несрећу преда мном не видим од оне у мени
И семафор увек црвен чини ми се жут;
Ја, ја не стајем, нешто је рекло: крени.
Мајстор и Маргарита – последња прилика.
Многи су рекли да сам од оних што лете на метли,
А каткад тако и изгледам.
Пред тобом ја бејах нага и правих од јаве – сан.
Снови се ломе, чини избледе, а ја, чаробница, у понор падам.
Мајстор и Маргарита – завршава се туробна варка.
Последњи бал са ђаволом играм вечерас
Исти је као ти, лажљив је и кокета - зато га воле сви.
Пре бих да умрем него да опет чујем твој глас.
Најзад, ја видим, драги – лаж је све што смо били ми.
Мајстор и Маргарита - наклон глумаца и завеса пада.
Гола сам ја и го си ти.
Сара Радивојевић Басара је рођена 2001. године. Студенткињадруге године историје уметности на Филозофском факултету у Београду.
Нема коментара:
Постави коментар