![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjB7qceNxtHHqsBZjETi1HYs6gxH2o3J2F_XaC3RsBarvogFoqYTGozqTleP9NaCvnsNVZX3Ot3XEskyVCbfUvveaLAd1FcXH5zXfTqpY3_FkdOXm5eyse1-6oDiBKcQMkiGOsgyzo3skOt/w695-h361-rw/jovana-milosevic.jpg)
И коначно осјећам
Да љепше дишем
Долазе топлије вечери
Пребојене облачком
Њежно љубичасте боје
Пролазе исти људи а
Грију их различите емоције;
Није ово наивна пјесма
Ово су стихови о преживљавању
Ово су ријечи коначнице
Требало је давно ставити тачку
На неке
Мисли,
Жеље и хтијења
Вапе ми темељи
За топлином
За неком новом мишљу
Која се рађа у тихи сутон
Полако се проналазим
И схватам бол пута
Шта је живот него прихватање
А оно је много љепше у прољеће.
Нема коментара:
Постави коментар