Јована Милошевић – СУДБИНЕ

 

Чујем ехо
Прошлих дана
Или времена
Престала сам се питати и
Само сам се
Стопила са њим
Црвеном бојом
Почињем
И завршавам
И није ми циљ да будем
Схваћена
Више од онога
Што појашњавам себи
Или онога што још
Нераспаковано осјећам
А лебди у мени
Стрпљиво чекајући
Боље исцениране
Почетке
Стабилнију почетну тачку мог развоја
Блесаве су моје тежње
Али схватила сам
Да једино
У мојој храбрости
Никад није било
Неодлучности
У свим мојим мржњама
Крила се приврженост
Несуђеним стварима
Црвеном бојом
Почињем
И црвеном завршавам
Више не чекајући
Боље почетке
Већ храброшћу кројећи
Смисленије крајеве