1.
Јуче беше дан врео
од ког се најврелије срце
леди
а жабокречина
на очној мрени
живота
вид ми разбистрила
данас сам тужно јасан
себи и тишини
2.
Помислиш тог дана
најцрње облаке
над твојом од брига тешком
главом
разбили су најлепши сунчеви зраци
и да си у тој светлости видео
срећу
а оно – усред дана те месечина
обасјала лажним сјајем
3.
Ти си једина љубав
с радосним и тужним
улогама
у бескрајној представи
о жени
у најобичнијем
привиђењу радости
и моја заблуда
живота и умирања
у погледима
Нема коментара:
Постави коментар