Колико ли има врата до твијих иза којих
Бришеш сузе изникле из твојих
Груди као прво пролећно цвеће.
Колико ли има шума до
Твог пропланка обасјаног сунцем
Где храниш срне и вукове.
Колико ли има мора пенушавих
До ушћа твоје реке у којој водиш
Лубав са сунцем и звездама.
Колико ли има година до
Твоје смрти када ће се зачути
Песма над песмама?
Колико ли има пустиња до твоје
Земље где гајиш љубав која цвета
Колико ли има стрампутица до
Твога пута по коме клизиш
Као сузе низ образе детета?
Нема коментара:
Постави коментар