Дотакне ме росаСа твог врата
Тишине твоје
Дођу
Па их дуго нема
Из твоје косе
Ветар помера лиске
Са Дунава
Разбацане вишње
По твојим образима
Твоје очи
И бујица
И лавина
Док твоји кораци
Негде у даљини
Нестају
Мислио сам
Да поред тебе
Никад остарити нећу


Нема коментара:
Постави коментар