![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLp2s2xP0ir167ANItNMdvUwsf1tssPAPq7eq1gnFFUcGof42G41YXiXZ7QhqwmGtCZNX8-6rWQRoxAZfL3dSw5OjDEryh80SvAhIPSMWKRfq_yS8Kt4Mdt0YsKEPdKxxZunMva3zCwBYEnOwC1r11GQocZD_hLUSETeS4hPwSsf4_7Z3bZX_uslBho054/s16000-rw/bozica-vezmar.webp)
Није ми дато
Да се сретнем са другим
Лепшим световима
Често сам збуњен
Ношен ходницима мрака
Али знам –
Својим душманина поклонивши душу
Опет сам заробљен и сâм
Миран сам
Ни мали трзај нисам направио
Јер је мрак
Покушам ли да се одупрем
Стићи ће ме нечији глас
Склупчан у себи
У руци још увек стежем кључ
Из мрака полако уз степенике
Долази светлост
Чујем повратак на врх
Живота
Морам се усправити
Хвала Вам, господине Анђелко!!
ОдговориИзбришиХвала песми!
Избриши