Лука Милосављевић – ПЕСМА НА СЛОВО А
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






30. август 2026.

Лука Милосављевић – ПЕСМА НА СЛОВО А


И све што се догоди
Има неке необјашњиве везе с тобом.

Географија и ужарена карта света
Земље у којима цвета идеалан живот
Kада помену ратове
Глобалне економске кризе које нам надолазе

На дневнику опет о Београду
Али то није Србија, то нисмо ти и ја.
Никако да проговоре о његовим дугим улицама
И да ли њима и даље пешачиш у самоћи
Да ли ти ветар залупљује прстима лице
Или ти суво лишће клизи под стопалима.
Пиши ми, волео бих да знам.

Постоји толико префињених нота у гласу
А некако се твој и даље најлепши памти
Прометне гужве
Високи сунцокрети и златно жито
Лавеж паса у осамљеним ноћима
И још толико обичних свакодневности
У којима живиш ти.

Шта ће бити када нас једном не буде
И шта је било пре него што нас је било
Од чега смо настали и када смо постали тако несрећни
Зашто мушкарци забога толико пију?

Април има своју чудесну моћ
Мирис пролећне кише
Топла гнезда испод снебивљивог сунца
Откинуте главе маслачака
И стотину латица белих рада у зраку
У априлу те увек највише има.

Цигарете ти нестају под ноктима
Kао уздаси под звезданим небом
Kао моје име у твојим мислима
Што више покушавам да те заборавим
Све чешће те се сетим
И све чешће се питам, сетиш ли ме се

Ох, и те како знам 
Да је све ово само моја визура
Разуздана имагинација
Ми никада и нисмо постојали.
Ја спавам међу стиховима
Ти тамо негде
Kо зна где и ко зна с ким

Чак и Ниче неподношљиво подсећа на тебе...

Ипак свему томе и овоме
фали твоје детаљно тумачење

Kако на латинском да кажем
Да ми само проклето недостајеш.



Нема коментара:

Постави коментар