![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4q1PZHA204ZAHpZ92lgjI-_-JJQshtg1v-pfF36vYQdyRtxRjVARlgOtYhw5OnU2TgVzBiUOiYrURICB5gfi-2AbTbyTNW28s7Va3MoZOVwDGZ34iCpaW_dAzO0itqB-Wbr9hyXN_y4l-/s1600-rw/suvajac-zaklina.png)
Скривена од погледа, чучи и чека.
И баш као ноћна мора сну,
животу без циља прети,
да га понесе ка безнађу
као набујала река.
Она је одувек ту.
Има је у свакоме од нас.
Подмукло нам се смеје
пресвучена у сунчев зрак
као спас.
Лажну нам наду да,
а онда још већи раздор посеје.
Она је одувек ту
и зато отвори очи своје,
пробуди се да упијеш лепоту сву.
Знам да си снова гладан,
Али једино будан борити се може.
Једино будан може испунити
празнину бесциљну.
Нема коментара:
Постави коментар