Раде Шупић | ЕЛЕГИЈА И НЕМИР - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

30. април 2019.

Раде Шупић | ЕЛЕГИЈА И НЕМИР



Доцкано је време - па
зрачак Сунца спава:
Надолази сав мирис
Месеца - измирни и благ.
– Цела луна биљурна
покрива преко глава,
док пред портом собе
подстрека лежи траг.

Лелујају се завесе.
Да ли од зимског жара
или од сенки ситних
што вире испод кута?
Миле косци паукови;
свеудиљ нешто опара.
Лукаво вреба звук
тог ирационалног пута.

Вучја луна биљурна
расветљава, и све узе:
барем на мрак да буде
шта разбито од жучи.
Са букагијама робним
затвореници тек пузе.
Од све месечине –  чак
и убоги лавеж хучи.

Здаден је уз крепост
коме уздаси драже бат.
(са сузом неће стати
док нема цика калежа)
Уморне су сабласти –
неутажен вребају рат:
сада цела тмина букти
од разјареног лавежа.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top


Најновији коментари