Ропство је души најтеже
Слободан бићеш кô дете
Кад тај те оков не стеже
Тешке су то букагије
Тад срце пуно је отрова
Развлаче те оклагије
Кô врт си тад, препун корова
Мржња је тад у грудима
Кô камен тежак што притиска
Не радујеш се тад људима
Недостаје ти љубав истинска
Зли су чувари те тамнице
Сунца ти не дају видети
Све собе су ти кô самице
На крају ћеш себе се стидети
Погледај очима детета
Опери мисли суморне
Спознаћеш сву мудрост света
И смирај душе уморне
Нема коментара:
Постави коментар