Ана Митић Стошић | ОБМАНЕ - Онлајн поезија
   


02. април 2019.

Ана Митић Стошић | ОБМАНЕ



И би дан, и ноћ тавна паде
У врту без наде облак се шепури
И јури без даха и без предаха нужног
Само голо тело и зуби
Нешто налик на осмех, прасак смеха
И гутљај надолазеће жучи без меда једе те изнутра

Куда хрлиш ластавице нежна
Који топли загрљај оплакујеш сад
Можда нису вредне уздаха
Те обмане
Што те носе теретом својим
У неку јаму сакриј се ‒ ћудљиво збори

Нестварно је све око твоје осе
Поглед скрећеш
Суза лако пада из тешких груди
И никада нећеш престати да молиш
За милост



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top

Најновији коментари