Раде Шупић | ПОЕЗИЈА ВАТРЕ И СМРТИ

1.
На цику беше бљесак
И љупки поглед стран.

И 'место језика песак
(Већ давно нама знан)

2.
Из цика васкрсну стих,
Па пишти стреле коб..

Бојажљив се зачу – тих,
Заточеник – па роб!

3.
А у сржи кавез букти
И сва памет гледа собу.

Сад зачу се да хукти,
Почетак. Према гробу!

4.
Гроб тај горска је лепота
Што још увек цветно зре;

А у крви беше ми грехота
Која тихо не уме да мре.

5.
Табанам и даље у месту,
А сва туга од беса врви.

Запостављам своју цесту,
И миришем проток крви.

6.
Сад све боли глођу и једу
И крв ми са зубљом тече.

Ја не знадох за већу беду
У црно болешљиво вече!

7.
И навек моја песма гори:
жали што сам слаб и зелен!

Ни Бог не зна шта је мори;
да л’ је зубља ил је пелен?

8.
На цику беше бљесак
И љупки поглед стран.

И место језика песак
(Већ давно нама знан)

---

Раде Шупић

Рођен је 2000. године. Ученик је четвртог разреда лазаревачке Гимназије, и похађа друштвено – језички смер. На Фестивалу литерарног стваралаштва „Фелис“ 2018. године у Лазаревцу, освојио је другу награду у категорији младих стваралаца. У децембру исте године, заузео је прво место на међународном песничком Фестивалу за децу и младе у Источном Сарајеву