Анђелко Заблаћански – МИМИКРИЈА - Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


16. новембар 2019.

Анђелко Заблаћански – МИМИКРИЈА



Не, драга – нисам ја тај до врха степеник
На који ступаш у хаљи свилених страсти
Знаш и ти – ја сам животом рођен песник
Отуђен од сваке – чак и песничке власти

Нисам ни грана на коју качиш осмехе
Бестидно лажне с очима на врху брега
Нисам анђео, јер волим и ја неке грехе
Кад страдаш у одрицању од свих и свега

Знај, нико није власник песничких тапија
А ја ни у власти било чијих привиђења
Нити ме задивљује с врха мимикрија
Већ живот без лажи – пут невеликих хтења

Не молим се у цркви с троном место олтара
Нити слушам грактање птица крешталица
Лепет њихових крила чула ми умара
Не, нисам степеник прљавих степеница



2 коментара:

  1. Да,да, грактање птица уши запара, лепет њихових крила злокобно умара а молити се на трону такође оставља трагове неверице и пкоса, а можда још што-шта... Браво за прелепе рефлексије.

    ОдговориИзбриши



Може вам бити занимљиво

Најновији коментари