Вања Чобанов | НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО - Онлајн поезија
   
Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

07. новембар 2019.

Вања Чобанов | НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО




Мислио сам да ћемо остати заједно,
у златном граду, где Дунав судбине умива
под заставом жита.
Сад сви гласници ћуте, а некада поносни дрвореди
посађени испред наших срца шапућу:
„Нек су им деца срећна и сита”,
и да није било довољно.

Сећаш ли се како сам деветнаест година
служио на  стражи
и чувао  сан о последњој адреси?
Улица Омладинских покрета, Балзакове,
Топлице Милана и наше Ћирпанове?
Увек неко остане,
и увек се неком нови сокак деси.
Увек су неком лепше, заносније и боље
нечије усне нове, нечије очи нове.

И пре него се сети вратиш,реци ми драгана :
оног света  да ли памтиш?
И прозбориш ли у самотну зору болно:
„Драги мој, није било довољно.”

Из наших албума данас
искачу старе радости, и миришу кестени.
Младост је била боља ил’ можда није’?
Тих дана сам се смејао невери,
а данас неверу из сваког бунара пијем.

Али и сад!
Волим што си била моја,
и волим што сам био твој.
И да, пала је наша Троја
али сваком је остао трон.

Иза њих, чујеш ли глас ветра,
остале су очи анђела плаве
иза њих – те душе љубав славе,
остали  су трагови и шаре,
све нежности, сви путокази –
за неке друге јаве.

Мислио сам да ћемо остати заједно,
у златном граду, где Дунав судбине умива
под заставом жита.
Сад сви гласници ћуте, а некада поносни дрвореди
посађени испред наших срца шапућу:
„Нек су им деца срећна и сита“,
и да није било довољно.



Нема коментара:

Постави коментар

Back to Top


Најновији коментари