Са тобом сам једно била – Адам.Бог на двоје Биће располути.
Да ме тражиш. Да теби се надам.
Половина – половину слути.
Мало нежна, а превише дивља.
Мало твоја, а превише своја.
Можда крива – али нисам кривља.
Подједнако – без одсудног боја.
Прагрех-искра – пали огањ љути,
Страст пламена – вијори се коса...
Да ли памтиш оштрицу пркоса
Због које нам вековима ћути
Знања воћка. И Змија. И Ева.
Срце Лилит – још слободи пева...
Нема коментара:
Постави коментар