Сава Тепавчевић – МОЈОЈ ДУШИ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

13. јул 2020.

Сава Тепавчевић – МОЈОЈ ДУШИ



sava-tepavcevic
Ако те некад тако крену
тужне мисли да море,
а ти вјетар овај загрли,
па ћеш да се винеш горе;

и у осмјех да полетиш с нама
кроз свјетлости нам облаке,
у даљини богове да чујеш
како пуштају своје кораке.

Да се тако баснословно
у загрљај птица бациш,
и на крилима њиховим
у завичај свој да свратиш.

Да стару мајку видиш,
оца свога и сестре гроб,
и у расутој трави села
да пронађеш своју доб.

Да са ружама израстеш
уз њихов нови дом,
и поздравиш их жељно
у бескрајном свитању свом.

А онда се кроз поља вини,
удахни моје земље зов,
ту је срцу овом тананом
вјековни био кров.

И у планине моје сврати,
поздрави ми среће рој,
на кораку шумарка сваког
наћи ћеш им игре крој.

Видјећеш онда да имамо
само један у свијету дом,
гдје нас радосно све чека
срцем, а не као свуд осудом.



1 коментар: