Док говорим ти проклето име
Неком опором љубави ноте
И борим се против срца ми зиме
Uomo misere волех те душом
И љубављу себи ископах вид
Страшћу прејаком заглуших ум
Мржњом прогледа крви ми брид
Uomo misere пожелех ти пропаст
Гомилу боли и страшну студ
Да те по кожи моје сузе пеку
За сву бол и твоју блуд
Uomo misere док болан лежиш
Нејак и страх ти је једини друг
Док чујеш крике сапатника својих
Љубав ми тужи кô да има сад неки дуг
Uomo misere пожелех ти зло
И чуло ме копиле клето, о Боже
Јуриша канџе на те смело
„Пази шта желиш, отварит се може”
Uomo misere не смеш ми мрети,
Ко ће те боље од мене клети,
Ко ће те више љубављу мрзети,
И чујеш ли, највише… највише волети!
Нема коментара:
Постави коментар