Ања Новак – ТАЈНА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






29. јул 2020.

Ања Новак – ТАЈНА



Прихваћам, ето, моје среће јаде
све нека живи на помену твоје,
ти зрели цвијете, чврсте воље, младе
од дјечије ријечи искреније боје

Смјени небеских свитаца кад дође крај
и кад се сметне њихово постојање
будна ћу снивати кестење, тај сјај,
и осмијех вриједан једног даха мање

Док у истом долази и одлази Сава
и оставља снагу кô заносан траг,
шапнућу јој притом, на срцу што спава
више но што мислиш, да си мени драг.



Нема коментара:

Постави коментар