![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBnMjM1EbH6gskRBRQEONvuAd6KvZZoErjoaC_6DO154oCwhKhdch-6o1ikUw6Aoom8nniHMQE3aFvaKSO4tuJ3WXelIGg21ionEv-jK3TW0vtiI_vKLDRhbQraSuq9cuOHkE85dl5jGxJ/w620-h381-rw/anja-novak.jpg)
све нека живи на помену твоје,
ти зрели цвијете, чврсте воље, младе
од дјечије ријечи искреније боје
Смјени небеских свитаца кад дође крај
и кад се сметне њихово постојање
будна ћу снивати кестење, тај сјај,
и осмијех вриједан једног даха мање
Док у истом долази и одлази Сава
и оставља снагу кô заносан траг,
шапнућу јој притом, на срцу што спава
више но што мислиш, да си мени драг.
Нема коментара:
Постави коментар