Лазар Тица – ПОДНЕ - Онлајн поезија
   
Песме шаљите на: stihovanje@hotmail.com

Latinica     Ћирилица     Правилник     Песници     

03. септембар 2020.

Лазар Тица – ПОДНЕ



lazar-tica

У жутом подневу једног болешљивог лета,
На жарком темену нечије туђе младости
Бела ме косну звезда под сенком сплета
Замрлог дечјег смеха и позне жалости.

Од младог зрака саткану, с рукама од ветра,
Срео сам је у сенци давно баченог плода,
Умирали су лептири на зглобу барометра,
У метастази озона и небеског свода.

Мицали су се излози са врелим златом
Сваким јој кораком што ми је секао главу,
А речи што су јој текле под вратом
Личиле су на реку, вијугаву, плаву.

Бели ми вал шапну да сам залуто,
Болесном руком тражећи очи алги,
Док је у заносу над њеним скутом
Пиркао ветрић разнежени, благи.

А кад се изгубила низ улицу од стакла,
У вртлогу светла, у подневу дугом,
Сенка мртвог лептира крилима ме такла
И посула прахом и бескрајном тугом.




Нема коментара:

Постави коментар